Tata na porodjaju

Imali smo tu srecu, odnosno komfor, da je porodjaj bio zakazan. Posle nekoliko dana napetosti i brzih smena raspolozenja, mogli smo da se opustimo (koliko je to moguce :), jer smo znali kada ce se desiti.

Noc je prosla ok - koliko se secam ista vrsta uzbudjenja kao pred veliki put. B. i ja smo uvezbavali u nekoliko navrata proceduru odlaska u porodiliste, tako da smo mirno (opet koliko je to moguce :) pripremali sve sto nam je potrebno.

Odlucili smo da idemo taksijem iz nekoliko manje ili vise opravdanih razloga.

U porodilistu

Dr. Joca nam je rekao da krenemo sa njim nakon cega smo se nasli u liftu. Pitam :"Koja je procedura?", a Dr. Joca spremno odgovara: "Mi cemo sada da pripremimo gospodju, a vi cete za to vreme da odete negde na kafu".

Kafa je trajala nekoliko sati :)

U Grinetu

B. i ja smo se razdvojili - svako svoj telefon u rukama i dogovor da se cujemo kada bude trenutak da se vratim.

Pripremio sam mobilni tako da vesti mogu da objavljujem na Facebook-u (kao jedno univerzalno mesto za sve informacije o tome sta se desava) i ispostavilo se da je to vrlo prakticno resenje jer me skoro niko nije uznemiravao pozivima i SMS-ovima.

Dr. Joca je rekao kafa, pa sam otisao do Grineta, a onda mi je palo na pamet da bih mogao da doruckujem. To bi ujedno bila moja prva predroditeljska odluka jer sam morao da vodim racuna o snazi iako je apetit apsolutno bio van koloseka.

Kafa, sendvic, casopis...nekoliko postova na FB i nekoliko brzih odgovora. Prijatelji su spremno i duhovito reagovali. Nema vesti od B. Telefon se polako prazni (nisam razmisljao o tome da cu ga koristiti vise nego inace).

Neobicno je raspolozenje...najvise je nalik nekom praznicnom lebdenju po centru Beograda. Sprema se svecanost za koju samo ja znam do trenutka kada odlucim to da podelim sa nepoznatim ljudima, a ta informacija potom otvara sva vrata i omogucuje novu predusretljivost (nakon sto sam kupio punjac, zamolio sam osoblje da punim telefon u sanku jer mi se zena poradja, kao i da me obavezno obaveste ako imam poziv - sedeo sam u neposrednoj blizini sanka cupkajuci i grickajuci jos jedan sendvic).

U potrazi za punjacem

Mom boravku u Grinetu dosao je kraj jer je baterija u mobilnom bila na izmaku. Situacija je zahtevala brzo resenje :) Mislim da je na neki nacin i bolje sto se to desilo jer sam imao cime da se zaokupim dok cekam na poziv od B.

Udjem u Beogradjanku. Nisam ulazio od kada su je renovirali. To je sada neki novi svet, kapitalizam, dekadencija, parfemi i jos uvek zagusljiv prostor (jedina zajednicka tacka sa onom Beogradjankom u kojoj su radile plave tete u borosanama).

Setnja po spratovima u potrazi za punjacem i neobicni pogledi zaposlenih - verovatno zbog mog naizgled besciljnog tumaranja. Shvatim da cu morati da potrazim punjac na nekom drugom mestu.

Neobicne okolnosti definitivno otvaraju put neobicnim situacijama.

Predjem ulicu i zavrsim u jednom od zabitih polumracnih haustora u Kralja Milana (to je ona Srpskih vladara-Marsala-Tita). Na reklami pise "Servis i prodaja mobilnih telefona". Udjem u prostoriju a u njoj kao da mene ceka prosedi, predusretljivi, detinjasti (kasnije) freak prodavac.

"Dobar dan."
"Dobar dan."
"Punjac za mobilni?"
"Ima, za koji telefon?"
"SE."
"Ima, ali to je kineski...da ne ocekujes nesto posebno, a takva je i cena."
"Ma, ok, treba mi samo za danas, zena mi se poradja (magicne reci), moram da napunim bateriju."
"Aha, da da."
"A da li bih mogao da vas zamolim da ovde i napunim telefon?" (nije bas uobicajeni zahtev, ali nisu ni okolnosti :)
"Naravno, ostavi ga tu neka se puni, pa dodji kasnije."
"Ali...ja moram da ostanem ovde da cujem ako me zena bude zvala da dodjem. Ako mogu jos malo da vas uznemiravam, pa da ostanem u radnji?"
"Ma moze naravno".

A onda prodavac uzme daljinski upravljac i pocne da leti helikopterom po prodavnici. Neobicna situacija, neobicne okolnosti :)

Mislim da sam proveo sat vremena u toj prodavnici razgovarajuci sa prodavcem o raznihm helikopterima baterijskim i metalnoskim, o neobicnom zaraznom hobiju i velikim pratecim troskovima.

Telefon se dovoljno napunio - obecao sam prodavcu da cu se vratiti po helikopter (ne mogu da ga nosim u porodiliste...samo zamisljam B. razrogacene oci i jos jedan opravdani komentar u vezi sa *neprikladnom* odlukom o kupovini i losem tajmingu).

Ponovo u Grinetu

Zamolim na sanku da mi pune telefon (znam da sam ga punio i u prodavnici, ali...secanje je nepouzdano) i narucim jos jedan sendvic. Buduci tata mora da ima dovoljno snage za sve sto ga ceka (terra incognita).

U sanku je bucno, ne cujem telefon. Ne znam da li zvoni ili ne. Moram stalno da se propinjem da bih video da li se nesto desilo u medjuvremenu. Oko mene se vrzma nervozni kelner koji prima nove porudzbine. Sankerica paralelno razgovara sa mnom o zeninom porodjaju i sa koleginicom o ko zna cemu.

Odlucio sam da je vreme da se preselim na novu lokaciju.

U Irish Pub-u

Evo me preko puta ulice. B. se javila - rekla da su je pripremili ali da jos uvek nije pocelo. Objavim novosti na FB, prijatelji reaguju. Zabrinu se kada su duze od 30 minuta bez novih informacija. To je razumljivo :)

Trazim od devojke u Irish Pub-u da me smesti za sto pored koga je uticnica (morao sam da imam telefon pored sebe i da ga sve vreme punim i gledam). Postoji takav sto u Irish Pub-u :)

Jos jedan espresso (anticipacija espresso overdose-a). Popijem medovacu - prijatelji zamolili da nesto drmnem. I cekanje. Sada je vec proslo nekoliko sati od kako sam otisao na kaficu pred porodjaj. Sve tehnike samoobmane i odvracanja paznje od onoga sto sledi postaju neefikasne. Ja sam cudak koji satima sedi u uglu kafica i drnda mobilni koji je prikacen na uticnicu :)

Odlucim da je vreme za pokret - oticicu u prodavnicu mobilnih da kupim helikopter, pa cu onda taksijem da se spustim do Dorcola, do gajbe buduceg ujaka. Da se malo opustim i letim helikopterom po stanu.

Zaustavim taksi - "Idemo na Dorcol". U stanu je kuma koja ceka da ja dodjem i zuri jer kasni na vazan sastanak. Razmenjujemo nekoliko poziva u kojima pokusavam da je smirim recima da stizem sto je pre moguce. Kralja Milana - guzva je. Pola dva posle podne.

Stizemo na Dorcol. Rekao sam naravno taksisti sve (pa to su zapravo naturscik-psihoterapeuti poput barmena, samo nemaju toliko zasluga). Nadomak zgrade...nekih stotinak metara cika Marfi odluci da se umesa. Zove me B. i drhtavim glasom me obavestava da treba da dodjem.

Nastaje potpuni rez u do tada opustenoj komunikaciji sa taksistom. Zovem kumu da joj kazem da nema nista od vidjanja. Taksista pocinje da juri Dorcolom (valjda se podrazumeva da se na porodjaj juri). Osecam G silu u svim krivinama, razmisljam o tome sta da radim sa prokletim helikopterom, koji mi se ipak nasao u rukama na putu do porodjaja. To mi je sada najveci problem (sve je lakse od nepoznatog):)

Castim taksistu, izlecem iz taksija - zamolim portira da mi cuva helikopter dok se ne zavrsi porodjaj (neobicne okolnosti i situacije). Svi su ljubazni i predusretljivi. Portir je samo rekao da probam da ne zaboravim da sam ga tu ostavio :)

Problem sa helikopterom resen, a sada pravac porodjaj.

U porodilistu - 2. deo

Levitiram po hodnicima u potrazi za sobom br. 8. Udjem, doceka me sestra. Svima je jasno zasto sam tu i svi su izuzetno ljubazni.

"Presvucite se, ovo je kljuc od kasete u koju cete staviti garderobu." (u koju je mogao i helikopter, ali...avaj).

Presvlacim se, oblacim zelenu uniformu, nemam utisak da 100% prisustvujem sceni i to me pomalo brine, ali veliko uzbudjenje je dominantna emocija. Zaboravljam da ponesem fotoaparat sto je B. pomalo naljutilo, ali... :)

Sestra me obavestava da mi je supruga na spratu u sobi ...ne secam se kojoj na spratu ne secam se kom.

"Evo, krenucu ja sa vama".

Prvi susret s B.

Dodjem na sprat na kome je i B. i cekam. Uspem da javim Fejsbuku gde sam i sta se desava, usledi navala komentara. Imam i kapicu na glavi i masku oko vrata i natikace na nogama. Posle nekoliko minuta stize babica (mladja od mene nekoliko godina - takodje izuzetno ljubazna).

"Vi ste...?"
"Da."
"Dodjite."

Lebdim hodnikom, okrenem se na desnu stranu i dozivim prvi sok tog dana. U prvom trenutku mi nije bilo jasno da je to B. Stvorenje poput velikog kita lezi na boku uvijeno kaisevima i tesko dise. To je B. - u bolovima.

Pridjem, vidim da joj je ipak lakse jer smo zajedno. Onda krenu kontrakcije - dobila je tabletu, zbog cega su mnogo jace nego inace. Dobije i epidural, koji iz nekog razloga kasni sa dejstvom.

Pocinju sve veci bolovi, drzim B. za ruku i brojim do 30 - shvatio sam da otprilike toliko traje svaka kontrakcija zbog cega je i njoj i meni lakse da prebrodimo svaku.

U porodjajnom smo apartmanu - tako je to kada otac prisustvuje ako sam dobro shvatio. Prostorija je velicine 10 kv. metara. B. i ja smo uglavnom sami, a povremeno nas obilaze babica, anesteziologica, drugi doktori a kasnije i Dr. Joca. Za razliku od buke i dinamike koju sam zamisljao, porodjaj mi najvise lici na intimni porodicni dogadjaj.

Epidural br. 2

Anesteziolog donosi odluku da primeni epidural jos jednom jer je prvi pokusaj neuspesan. Umesto da bolovi polako prestanu, postajali su sve jaci. To je jedini trenutak kada su me zamolili da napustim prostoriju - cini mi se najvise iz prakticnih razloga, jer je prostor mali.

B. mora da se postavi u sedeci polozaj i da se nagne napred sto je za trudnicu u 9. mesecu kojoj je porodjaj poceo, naporno i bolno. Posle nekoliko minuta, pozvali su me nazad. Ubrzo je epidural poceo da deluje i oboje smo se konacno opustili.

Zatisje pred buru

Sada uzivamo, gledamo se. Obilaze nas naizmenicno Dr, babica i anesteziolog. Svi kazu da ce ubrzo da pocne. Vreme protice. Na kraju pitamo sta to zapravo znaci "brzo ce". Babica nam uz osmeh objasnjava da zaposleni u porodilistu drugacije dozivljavaju vreme i da to znaci najverovatnije za sat vremena :)

Pozor, sad!

A ustvari, bez velike buke i najave, pojavljuje se Dr. Joca, proverava B. i kaze: "Ok, mozemo da krenemo".

Meni kazu da stanem uz uzglavlje. B. prati instrukcije, u pocetku malo gresi, ali onda se priseca svega sa vezbi (na kojima je bila medju najboljima :) i pocinje napone.

Ipak, pored toga sto umanjuje bolove, epidural smanjuje i osecaj u donjem delu tela (a mozda je i doza bila jaca nego sto je potrebno), tako da B. ne uspeva da registruje trenutak za vreme kontrakcije kada treba najvise da se napne. Sve to sada traje malo duze nego sto se Dr. Joci svidja. Pogled na CTG i promena taktike.

"Mali nece napolje, moracemo da ga povucemo za usi."

Poslednji cin - bura

Po naredbi Dr. Joce, do tada intimi porodjaj se ubrzo pretvara u zivahnu i dinamicnu scenu. Na vrata navire osoblje sa aparatima, njih oko desetak i svako zauzima svoju unapred odredjenu poziciju. Najvise nalik na zaustavljanje Formule 1 u pitstopu.

Jedan od njih, staje uz mene i kaze mi "Ja sam danas vas najbolji prijatelj".

Ni meni n B. nije jasno o cemu se radi, ali ubrzo prikljcuju aparat za povlacenje malog za usi, a nas najbolji prijatelj leze na B. svom snagom i gura decka napolje.

"Guraj sada! Guraj, guraj!"

Prijatelj je jos dva ili tri puta svom snagom legao na B. Svi su se ustalasano kretali svako vrseci svoju ulogu. U nekom trenutku su na scenu stupile i makaze za epiziotomiju. Kratka rasprava izmedju Dr. i sestre koja nije uspela iz prvog puta i posle nekoliko trenutaka...pred nasim ocima je beba.

To je bio drugi veliki sok tog dana. Bucno mi je zastao dah. Nema pauza posle silne buke i dinamike. Beba ne vristi (jos jedan stereotip pada u vodu) nego tiho kmeci. Posle smo saznali da je to zato sto se malo namucio za vreme porodjaja (zbog boje nije dobio maksimalnu ocenu, ali to je sada apsolutno irelevantno).

B. mi naknadno prica kako su ga odmah stavili na njene grudi. Ta scena ne postoji u mom secanju.

Presecaju pupcanu vrpcu. B. mi kaze da ne gledam placentu (dogovor je bio da odvracam pogled od svega sto mislim da mi ne bi prijalo - ne gledam ni operacije na TV :). Ipak, posle svega sto smo doziveli, pogled na placentu mi nije predstavljao nikakav problem. Placenta je zanimljiv organ.

Prvo druzenje sa R.

Posle nekoliko minuta, doneli su nam nasu veknu. Mali je crven od naprezanja, oci su jako stisnute i zatvorene. Drzim svog sina prvi put :) Njegova mama i ja smo sada potpuno opusteni. Jos uvek u soku, ali opusteni i uzivamo u velikim novim senzacijama.

Post festum

Epiziotomija nije bila idealna zbog cega B. nije mogla normalno da se krece, sedi, funkcionise dosta duze nego sto je normalno. R. je rodjen sa 4200 i nastavlja da napreduje ubrzano. Svi su ok i sada idemo dalje :)

Impresije

Sve sto smo B. i ja doziveli tog dana se opire jednostavnoj definiciji. Raspon emocija je izuzetno veliki. Iskustvo je istovremeno zastrasujuce, neverovatno i intimno. To je idealan prvi porodicni trenutak. Dalje >>